Rasterivanje zimskog mraka

Svetlost je veliki problem  nordijskih zemalja i to sa dobrim razlogom. Na severu, polarne noći traju tokom većeg dela decembra. Čak i na jugu Švedske, gde najkraći dan u godini ima, zvanično, sedam sati dnevne svetlosti, sunce je često sakriveno oblacima i retko se izdigne iznad horizonta.

Otuda Šveđani svakog 13. decembra obeležavaju Dan svete Lucije (Santa Lučija), odnosno praznik svetlosti. Lučija na italijanskom znači svetlost. Ovaj praznik se počeo slaviti širom zemlje kasne 1700.

Devojčice obučene u bele haljine sa crvenim pojasom i krunama od sveća i širom Švedske učestvuju u ovoj drevnoj proslavi. Nekada su sa pratnjom išle od imanja do imanja noseći ljudima kolače, kuvano vino i kafu. Svako selo imalo je svoju Liciju  koja je najvaljivala da se primiče Božić.

Danas se običaj upražnjava tako što najstarija kćerka preuzima ulogu Lucije i pesmom Santa Lučija, uz poznatu napuljsku melodiju, budi ukućane. Ona je tog jutra odevena u belu haljinu s crvenim pojasom oko struka i krunom sveća na glavi. Kruna je napravljena od zimzelenih grana i simbolizuje novi život u zimi. Poslužuje im doručak, kafu i ,,Lussekatts`` peciva s grožđicama i ukusom šafrana koja se tradicionalno  jedu toga dana.

Za vreme proslave svaki švedski grad, škola ili bolnica, takođe izabere po jednu devojku koja nosi krunu od sveća Svete Lucije, inače zaštitnice slepih. Izabrane devojke često posećuju bolnice i domove starih i nemoćnih pevajući pesme o svetoj Luciji i deleći  ,, Pepparkakor ``kekse od đumbira.