Opasnosti interneta za decu i zaštita na internetu
Opasnosti na internetu
-Online predatori („Grabljivci“)
Online predatori su osobe koje maksimalno koriste mogućnost da na internetu budu anonimni ili da se lažno predstave kako bi uspostavili online odnos sa detetom ili mladom osobom i na neki način ih zloupotrebili. Predatori deluju tako što veoma postepeno privlače pažnju mlade osobe i njenu naklonost predstavljajući se kao neko ko je pun pažnje, srdačan, ljubazan, razume njihove probleme… Oni vrlo brzo shvataju šta je mladoj osobi važno i na neki način nude rešenja za njene probleme (utehu, razumevanje, privlačnu poslovnu ponudu, mogućnost lake zarade, mogućnost odlaska iz zemlje…) Nakon toga, takođe veoma postepeno, navode mladu osobu na razgovor o temama koje su predatorima i bile cilj kada su stupili u kontakt sa njom, a uglavnom je svrha neki vid seksualnog zadovoljenja. U težim slučajevima, online predatori uspevaju da dete ili mladu osobu nagovore na lični sastanak “uživo”, što zaista može da se završi veoma loše po mladu osobu i može da ima posledice čak i u vidu toga da ta mlada osoba postane žrtva trgovine ljudima ili da bude seksualno ili na neki drugi jednako strašan način zloupotrebljena.
-Zadiranje u privatnost
Ovaj način zloupotrebe koristi se kako bi se od deteta ili mlade osobe izvukle privatne informacije. Najčešća pitanja koja se postavljaju tiču se uzrasta, pola, mesta stanovanja i adrese, broja telefona, informacija o tome ko su roditelji, gde rade, kada nisu kod kuće i sl. Ako otkriju te informacije, deca i mladi mogu sebe da dovedu u direktnu opasnost od raznih oblika iskorišćavanja. Postoje i sajtovi koji prilikom registracije ili prilikom popunjavanja anketa zahtevaju privatne informacije što takođe predstavlja zadiranje u privatnost te u vezi toga treba biti jako oprezan.
-Izloženost vršenju nasilja preko interneta
Ovakvo nasilje se manifestuje kroz više oblika: fizički, emocionalni, verbalni, seksualni ili takozvani elektronski oblik- cyber bullying. Posljednje navedeni oblik koristi upravo internet tj. društvene mreže, forume i sl. kako bi se neka osoba zastrašila, maltretirala… Ovaj način nasilništva širi se velikom brzinom, u skladu sa širenjem interneta i povećanjem vremena njegovog korišćenja.
-Krađa identiteta
Primećeno je da se dešava da neka osoba, zapravo zlostavljač, koristi podatke neke druge osobe kako bi se lažno predstavila i širila neistine, lažne priče, povredila osećanja ili omalovažila, ismejala drugu osobu, ponekad baš onu čije podatke koristi. Za ovakvu vrstu aktivnosti, zlostavljač može da koristi i popularne blogove (internet dnevnike) na kojim piše neke tekstove u ime osobe čiji je identitet “pozajmio” ili pak neki vid alata za komunikaciju (društvene mreže, forume i sl.).
-Nasilni sadržaji i podsticanje mržnje
Danas je poznato da su deca izložena mnogobrojnm sadržajima u kojima se prikazuje nasilje (filmovi, igrice…) Tu spada i ogromna količina internet sadržaja usmerenih na nasilje počevši od sajtova koji promovišu šale na račun nasilja pa do sajtova isključivo posvećenih načinima mučenja drugih, prikazima zlostavljanja ljudi i životinja i sl. Primećeno je da su neki od takvih sajtova gde su prikazani realni snimci tuče, ubistava, odsecanja delova tela i sl. izuzetno poularni među mladima. Uz nasilje, široko su dostupni i sadržaji koji podstiču i šire mržnju i netrpeljivost prema nekim grupama ljudi. Čak i sadržaji koji za cilj imaju ismevanje i deluju kao bezopasne šale mogu loše da utiču na razvoj mladih osoba i njihovih stavova. Poznato je da ljudi, posebno deca i mladi, veoma lako počinju da ispoljavaju nasilje u ponašanju ukoliko od toga imaju koristi ili se zbog toga osećaju prihvaćeno i posebno.
-Pornografski sadržaji
Pornografski sadržaji su danas izuzetno rašireni na internetu i stalno se nalaze novi načini kako da se takav sadržaj nametne korisnicima. Sve ovo čini da na pornogrofaske sadržaje (slike, klipove, reklame…) nailazimo i kad ih uopšte ne tražimo pa su oni dostupni i deci. Ukoliko se seksulanost poistoveti sa pornografijom, šteta za ličnost i odnose sa drugim ljudima, posebno sa partnerima, može biti značajna.
-Površnost u razmišljanju
Široka rasprostranjenost i ogromna količina informacija uzrokuje da naše znanje napreduje u širinu, ali ne i u dubinu. Zbog prevelikog broja informacija, mi samo na brzinu gutamo ono što uočimo, ali se ne udubljujemo previše, već prelazimo na sledeće novo, pa na sledeće i tako redom. Onda počnemo da se zadovoljavamo time da o raznim stvarima znamo po nešto, ali ni o čemu skoro sve. To nas, nažalost, vodi u površnost, a samim tim i u zastoj u razvoju mišljenja i inteligencije.
-Zavisnost od interneta
Ukoliko postepeno želja za korišćenjem interneta počne da kontroliše nas, a ne mi nju, možemo reći da se razvila jedna od novijih bolesti zavisnosti – zavisnost od interneta. Poslednjih godina broj osoba koje imaju problem sa ovom zavisnošću izuzetno brzo raste. Iako ovakva vrsta zavisnosti ne uništava zdravlje u toj meri kao narkomanija i alkoholizam i ne uništava porodicu finansijski kao kockanje, čim nečemu više ne možemo da se odupremo to vremenom počinje da uništava i lični i profesionalni život.
-Virusi
Ponekad čak i iskusni korisnici ne znaju da im je kompjuter zaražen virusom. To se dešava zbog toga što se virusi mogu kriti među regularnim fajlovima, ili se kamuflirati u standardne fajlove. Zbog toga je postalo neophodno da se na računar instaliraju programi za za zaštitu od virusa, tzv. antivurus programi. Veoma je bitno da se njihova baza podataka redovno obnavlja („update-uje“).
Zaštita na i
nternetu
1. Kada se tokom aktivnosti na internetu desi nešto što ti ne prija, zbog čega osećaš nelagodnost, nešto što u tebi budi sumnju – odmah reci nekoj odrasloj osobi od poverenja (najbolje roditelju)!
2. Nasilje je sve ono što prelazi naše granice, a druga osoba sa tim nastavlja i nakon što damo do znanja da nam to ne prija. Nasilje odmah prijavi!
3. Podatke o sebi i tvojim bliskim osobama (adresu, broj telefona, identifikacione brojeve, brojeve računa i sl.) ne ostavljaj bez konsultacije i dozvole neke odrasle osobe od poverenja (najbolje roditelja)!
4. Uvek imaj na umu da možda prikazani identitet osobe sa kojom komuniciraš nije realan i da informacije koje dobijaš nisu istinite, koliko god ti se ta osoba dopala.
5. Ako dođe do ličnog upoznavanja, na sastanak NIKAKO ne idi sam/sama, uvek povedi neko veće društvo ili neku odraslu osobu u koju imaš poverenje. Obavezno obavesti odrasle gde i sa kim ideš!
6. Ni na koji način ne učestvuj u ugrožavanju drugih na internetu, ponašaj se u skladu sa internet bon-tonom!
7. Rečenica “Pa sigurno neće baš meni da se desi” definitivno NE VAŽI!
8. Samo razmišljaj, to te čini odraslom osobom i stavlja kontrolu u tvoje, a ne tuđe ruke!
Primena ovih mera opreza ne čini te kukavicom, već pokazuje tvoju inteligenciju, odgovornost i zrelost!
Zašto bi zbog nepromišljenosti dozvolio/dozvolila drugima da upravljaju tobom?
Tekst je preuzet sa bloga - Psiho kutak za učenike (i sve one kojima je do njih stalo)
Napomena - Autori ilustracija su nam nepoznati